Ne pravite greške u spremanju zimnice

Pripremanje zimnice je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane

Pripremanje zimnice je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane. Ovaj vid čuvanja uglavnom voća i povrća, u nedostatku svežih namirnica, omogućavao je ljudima da tokom cele godine konzumiraju nutritivno vredne namirnice. Pored toga, priprema i konzumiranje zimnice ne predstavlja samo način čuvanje hrane, već i dugu tradiciju i često lep vid druženja članova porodice i prijatelja.

Da li je i koliko zimnica zaista zdrava nije jednostavno pitanje. Pravilno pripremanje zimnice svakako predstavlja jedan od najboljnih načina očuvanja vrednih nutrijenata poput vitamina, minerala i vlakana. Tradicionalno kiseljenje kupusa ne samo da i u zimskim mesecima obezbeđuje vitamine, poput vitamina C, već je kiseli kupus u odnosu na sveži nutritivno superiorniji. Pored obilja 


vlakana i vitamina koje sadrže i kiseli i sveži kupus, pravilno ukiseljen kiseli kupus sadrži i korisne bakterije mlečno-kiselinskog vrenje, takozvane probiotike, koji obnavljaju crevnu floru i podižu imunitet boreći se protiv patogena. Pored toga, kiseli kupus sadrži i vitamin U, blagotvoran kod čira na želucu. Zbog toga i ne čudi da se kiseli kupus tradicionalno upotrebljava kao lek.

U drugim slučajevima, zimnica može biti ili nutritivno prazna namirnica ili potencijalno štetna. Na primer džem koji se priprema tako što se sveže voće kuva satima sa šećerom predstavlja nutritivno siromašnu namirnicu. Dugo

kuvanje karakteristično kod pripreme džemova, sirupa, ajvara uništava vredne nutrijente, poput vitamina. Ukoliko se pak džem kuva kraće, podložan je kvarenju ukoliko se u njega ne doda neki konzervans. Kvarenje džema se najčešće manifestuje pojavom buđi. Ljudi često kašikom otklone nastalu buđ, međutim pored buđi koja je vidljiva golim okom, kod ovakvog džema se već obrazavao veliki broj mikotoksina – toksičnih materija koje imaju kumulativno dejstvo, odnosno materija koje se talože u našem organizmu i vremenom izazivaju zdravstvene tegobe.

Turšija, domaći voćni sokovi i sirupi, u koje se dodaje vinobran (kalijum metabisulfit) mogu izazvati glavobolje, jer se vinobran u kiseloj sredini razlaže na sumpor dioksid i kalijum sulfat. Zato je, ukoliko se pri pripremi zimnice koristi vinobran jako važno pravilno ga dozirati. Pravilno doziranje vinobrana je maksimalno 0,5g na 1kg gotovog proizvoda. Drugi konzervans koji se često koristi u domaćinstvu je sorbinska 


kiselina ili njena so – kalijum sorbat. Sorbinska kiselina se prirodno nalazi u bobičastom voću, ali i pri dodavanju ovog konzervansa, važno je pravilno doziranje – a to je maksimalno 1g na kilogram gotovog proizvoda.

Sve gorenavedene proizvode: turšiju, džem, sokove, sirupe moguće je konzervisati i bez upotrebe konzervansa – upotrebom toplote i/ili dodatkom soli, sirćeta, rena, belog luka, peršuna i sličnih začina koji prirodno sadrže antimikrobna svojstva.

Dakle, priprema zimnice može biti dobar način očuvanja nutritivne vrednosti voća i povrća, ali je važno – pripremati je od dobrog, svežeg voća i povrća, i naravno na pravilan način.
novosti.rs