Kakao sadrži više 300 aktivnih supstanci, kao što su fenil etilamin, serotonin (oba deluju kao antidepresivi), anandamid (doprinosi osećanju radosti i sreće), teobromin i dopamin (oba stimulišu nervni sistem). Istraživanja pokazuju da se kod ispitanika koji su pili kakao sa visokim nivoom flavonola značajno smanjio krvni pritisak i za 47 posto poboljšala funkcija krvnih sudova.
Istraživanja govore i da su izuzetno delotvorni za očuvanje zdrave kože. Redovnim konzumiranjem kakaa povećava se otpornost kože na štetno ultraviolentno zračenje, čime se odlaže pojava iritacije i crvenila, bora i pigmentacije.
Stimuliše se i mikrocirkulacija, što omogućava bolje snabdevanje hranljivim sastojcima i kiseonikom, pa se povećava gustina derma - srednjeg sloja kože koji daje elastičnost i zategnutost.
Povećava se i hidriranost i sprečava gubitak vode. U svakom slučaju, kakao je izvor mentalnog zdravlja i dobrog raspoloženja, a za razliku od sintetičkih lekova nema neželjenih dejstava. Ipak, nije svaka vrsta kakao praha istog porekla niti kvaliteta.
Kakao prah iz kojeg nastaje čokolada se pravi od semenki koje rastu u mahuni na drvetu Theobroma cacao (ime znači „hrana bogova“). Ova biljka raste na području oko Ekvadora. Plodovi mahune su dugački oko 20 cm, ovalnog oblika, u kome se nalaze kakao zrna.
Kakao prah iz kojeg nastaje čokolada se pravi od semenki koje rastu u mahuni na drvetu Theobroma cacao (ime znači „hrana bogova“). Ova biljka raste na području oko Ekvadora. Plodovi mahune su dugački oko 20 cm, ovalnog oblika, u kome se nalaze kakao zrna.
Kakao raste na drveću čija prosečna visina iznosi 4-8 metara i spada u zelene biljke iz porodice Sterculiacea.
Pulpa kakaa koristi se za pravljenje sokova, a od ploda nastaje kakao prah i kakao maslac, a može da se jede i čitav plod. Sirovi kakao u zrnu, komadićima ili prahu, po svojim nutritivnim svojstvima smatra se jednom od najhranljivijih namirnica na svetu i spada u kategoriju superhrane.
Nakon branja zrelog ploda i vađenja zrna, ona se prekrivaju lišćem od banane na nekoliko dana. Zrna kakaa od purpurne boje prelaze u čokoladnu braon i počinju da ispuštaju predivni miris čokolade.
Nakon branja zrelog ploda i vađenja zrna, ona se prekrivaju lišćem od banane na nekoliko dana. Zrna kakaa od purpurne boje prelaze u čokoladnu braon i počinju da ispuštaju predivni miris čokolade.
Naredni deo je fabrička obrada zrna dok ne postanu čokolada (čišćenje, selekcija, pečenje, mlevenje). Tada zrno prelazi u tečno stanje, pa se nakon toga dodatno obrađuje mehaničkim procesima.
Završna faza je mešanje smese pod oređenom temperaturom da bi se dobila odgovarajuća glatkoća.
Za ukus i kvalitet čokolade vrlo je važna mešavina zrna od koje je čokolada napravljena.
Za ukus i kvalitet čokolade vrlo je važna mešavina zrna od koje je čokolada napravljena.
Postoje tri osnovne vrste zrna iz kojih proizilaze brojne podvrste:
Kriolo je najkvalitetnije među njima. Pokriva samo 10 procenata svetske proizvodnje kakao zrna.
Kriolo je najkvalitetnije među njima. Pokriva samo 10 procenata svetske proizvodnje kakao zrna.
Ovo zrno se skoro uvek koristi u mešavini sa nekim drugim, jer bi bilo preskupo da se samo koristi. Ukus zrna je blag, ali sa izraženom čokoladnom notom.
Forastero zrno čini 80 procenata svetske produkcije, jer je znatno lakše uzgajati ga. Čokolada najčešće nastaje od mešavine raznih podvrsta ovog zrna. Samo zrno je jakog i gorkog ukusa.
Trinitario zrno se dobija ukrštanjem prethodna dva zrna. Ime potiče od ostrva Trinidad. Pokriva 10 do 15 procenata svetske produkcije.
Pojedine čokolade sadrže i preko dvanaest vrsta kakao zrna pažljivo izbalansiranih.
Jedna od najhranljivijih namirnica na svetu.
Podatak koji govori da se u svega 28 grama kakaa nalazi 314 procenata dnevne preporučene doze gvožđa, sasvim je dovoljan da na slikovit način shvatimo vrednost ove biljke. Savremena nauka kaže da kakao, ustvari, sadrži skoro 300 različitih hemijskih sastojaka i spada u grupu najhranjivijih biljaka. Naučnici su, između ostalog, dokazali da kakao spada u namirnice koje su broj 1 izvor magnezijuma u poređenju sa bilo kojom drugom namirnicom.
Magnezijum pozitivno deluje na mozak, mišiće, organe za disanje, jača kosti… Kakao sadrži i triptofan koji u organizmu oslobađa serotonin, poznat kao hormon sreće i dobrog raspoloženja, teobromin koji okrepljuje organizam, podiže koncentraciju i ostale intelektualne sposobnosti, kalijum koji igra bitnu ulogu kada je u pitanju regulacija vode u telu i regulacija srčanog ritma. Osim toga, kakao sadrži antioksidante uz čiju se pomoć organizam bori protiv slobodnih radikala, starenja, raka...
Bilo da je sirovi kakao u zrnu, komadićima ili u prahu, zahvaljujući svojim nutritivnim svojstvima, smatra se jednom od najhranjivijih namirnica na svetu.
Njegovu vrednost u bukvalnom smislu su davno otkrila plemena Maja i Asteka smatrajući ga darom Bogova.
Biljka kakaovac im je bila toliko vredna da su je koristili kao sredstvo plaćanja. O tome koliko je vredeo kakao, govori i činjenica da ste za deset plodova kakaovca mogli dobiti zeca, a za sto - kupiti roba! U ovim društvima, tek su bogatiji pili napitak od kakaa, jer je to podrazumijevalo da zapravo – pijete novac.
Legenda kaže da je astecki vladar iz XVI veka Montezuma posebno voleo kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih čaša i da je u svom trezoru umesto zlata, čuvao 960.000.000.000 zrna kaka!
Legenda kaže da je astecki vladar iz XVI veka Montezuma posebno voleo kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih čaša i da je u svom trezoru umesto zlata, čuvao 960.000.000.000 zrna kaka!
Kakao se u prošlosti, između ostalog, koristio i kao lek za srčana oboljenja. Koristili su ga i kao lek protiv epilepsije, groznice, povišene temperature, dizenterije, infekcije kože.
U današnje vreme, osim u prehrambene svrhe, kakao se često koristi i u kozmetičkoj industriji. Popularan je sastojak preparata za negu tela i krema za lice. Deluje kao izvrstan emolijens jer omekšava suvu kožu, a pogotovo je preporučljiv u prevenciji nastanka strija, povećavajući elastičnost kože. Idealan je za izradu balzama i pločica za masažu.
Koristi se u kremama i uljima za sunčanje, ne zato što štiti od UV zraka, već zato što stvara lagani film koji i sprečava isušivanje, ali i koji je blago vodootporan. Kakao maslac se topi na temperaturi tela, brzo se upija, hrani kožu, omekšava, štiti od isušivanja i deluje smirujuće.
S obzirom da je kakaovac biljka koja traži posebne uslove, ubedljivo najveći svetski proizvođač kaka je Obala slonovače, koja proizvodi, čak, 37% ukupne svetske proizvodnje.
S obzirom da se u kakau nalazi teobromin, sastojak vrlo sličan kofeinu, savet je da, bar jednu šoljicu kafe dnevno zamenite ovim zdravim i ukusnim napitkom.
Kakao je u Evropu prvi doneo Kristofer Kolumbo 1502. godine iz Amerike, odakle i potiče.
Stari narodi su nekada kao novac koristili kakaovac (kakao seme).
Ukoliko imate jaku želju za čokoladom, verovatno da imate manjak bakra i ostalih retkih metala u svom telu, koje se nalaze u kakao prahu.
cokolade.rs
