Čokolada je, prema istraživanjima stručnjaka, u svom osnovnom, tečnom obliku, i bez slasti, korišćena još pre 3500 godina, u vreme drevne južne i latinoameričke kulture, na severu Centralne Amerike, u ostacima gradova Maja. Maje su pravile čokoladni napitak mešajući mrvljeno seme kakaa, vodu i ljute paprike, koji je korišćen uglavnom u religijskim ritualima, pa su ga nazivale „hranom bogova“.
Važnost biljke kakaa u to doba je bila ogromna, govorilo se da ima magijsku moć, pa su čak i zidovi njihovih palata oslikani kakao plodovima. To čokoladu svrstava u nastariji napitak poznat čovečanstvu.
Oko 600. godine n.e. prilikom migracija na sever, Maje su u Jukatanu napravili prvu veliku plantažu za uzgajanje kakaa. U to vreme, kao i dugo potom, plemići su bili fascinirani čokoladom u svom prvobitnom obliku, te se smatrala za prestižnu namirnicu.
Osim Maja, piće od čokolade koje su Asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ‘ksokoati’, što znači ‘gorka voda’. Koliko je u to doba pridavana važnost zrnima kakaa, govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristio kao novac.
Osim Maja, piće od čokolade koje su Asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ‘ksokoati’, što znači ‘gorka voda’. Koliko je u to doba pridavana važnost zrnima kakaa, govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristio kao novac.
Kako se navodi u istorijskim spisima, osvajač Meksika, Španac Ernan Kortes, primetivši naviku astečkog cara Montezume da konzumira čokoladni napitak, odlučio je 1528. da čokoladu predstavi španskom kralju Karlu V. Nedugo zatim, Španija je držala monopol u proizvodnji čokolade za potrebe tadašnjeg evropskog tržišta. U to vreme čokolada dobija sasvim novi ukus, jer se u nju počela dodavati šećerna trska.
Španski vojnici su prvi u Evropi počeli pripremati čokoladu, dodavali su joj šećer i cimet, ali su je i dalje pripremali kao piće. Kakao zrno ostaje i dalje sredstvo plaćanja u Španiji (200 malih kakao zrna vrede 1 španski real ili 4 centa).
Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plemiće, a potom i ceo svet.
1609. godine u Meksiku se pojavila se i prva knjiga potpuno posvećena čokaladi - „Libro en el cual se trata del chocolate“.
Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak.
Hemičari su tek tokom ranog devetnaestog veka u Holandiji našli načine da daju čokoladi tvrd oblik kakav znamo danas. Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa, iz kojih je nastao kakao prah.
Naredna inovacija u svetu čokolade, proizvodnja prvih štangli, pripada Džozef Freju, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.
Iako je čokolada u Švajcarsku stigla 1750 zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima, prva fabrika čokolade u ovoj zemlji otvorena je tek 70 godina kasnije. Tek pola stoleća nakon toga, Daniel Peter, sin mesara iz švajcarskog grada Vevija, plasirao je na tržište 1875. godine, prvu čokoladu s mlekom.
Prvi zvanični kolač od čokolade, austrijska Zaher torta, nastala je u Austriji 1778. godine.
Nakon toga, u savremenom dobu, čokolada koju poznajemo, pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa: filovane, punjene, mešane sa voćem, žitaricama i brojni drugi oblici ovog slatkog zadovoljstva.
Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, ali daleko od toga da su sve identičnog kvaliteta. Kada birate čokoladu, obavezno pročitajte njen sastav i zemlju porekla, a na našem sajtu ćete pronaći i druge savete šta je presudno da biste jeli čokoladu koja je zdrava, bez griže savesti.
Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plemiće, a potom i ceo svet.
1609. godine u Meksiku se pojavila se i prva knjiga potpuno posvećena čokaladi - „Libro en el cual se trata del chocolate“.
Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak.
Hemičari su tek tokom ranog devetnaestog veka u Holandiji našli načine da daju čokoladi tvrd oblik kakav znamo danas. Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa, iz kojih je nastao kakao prah.
Naredna inovacija u svetu čokolade, proizvodnja prvih štangli, pripada Džozef Freju, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.
Iako je čokolada u Švajcarsku stigla 1750 zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima, prva fabrika čokolade u ovoj zemlji otvorena je tek 70 godina kasnije. Tek pola stoleća nakon toga, Daniel Peter, sin mesara iz švajcarskog grada Vevija, plasirao je na tržište 1875. godine, prvu čokoladu s mlekom.
Prvi zvanični kolač od čokolade, austrijska Zaher torta, nastala je u Austriji 1778. godine.
Nakon toga, u savremenom dobu, čokolada koju poznajemo, pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa: filovane, punjene, mešane sa voćem, žitaricama i brojni drugi oblici ovog slatkog zadovoljstva.
Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, ali daleko od toga da su sve identičnog kvaliteta. Kada birate čokoladu, obavezno pročitajte njen sastav i zemlju porekla, a na našem sajtu ćete pronaći i druge savete šta je presudno da biste jeli čokoladu koja je zdrava, bez griže savesti.
cokolade.rs
